Poim i struktura na ličnosta (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 16 đ Nivo: Policiska akademija, Skopje

Poim za ličnosta
Psihologijata na ličnosta pretstavuva središte ili težišno mesto vo sovremenata psihologija. Dodeka vo drugite oblasti na psihologijata kako na primer vo oblasta na percepcijata, misleweto, pomneweto, intelektualnite funkcii, se proučuvaat izolirano oblici na odnesuvawe i reagirawe i toa najčesto vo odnapred isplanirani i definirani situacii, psihologijata na ličnosta bara naučno proučuvawe i opfaćawe na sevkupnosta na čovekot so site komponenti. Pri toa tie komponenti stojat vo neprekinata međusebna vrska , što znači deka ne se izolirani, kako vo slučaj koga se sami, sekoja za sebe , kako što e slučajot so spomenatite oblasti na psihologijata. Poradi toa opravdano se smeta deka psihologijata na ličnosta e onoj del od sovremenata naučna psihologija koja treba da sintetizira pogolem broj poedinečni soznanija od tie oblasti i da pruži uvid vo možnostite i sposobnostite na sovremenata psihologija , da gi razbere i naučno da gi protolkuva čovekot vo realnosta. Na ovoj način psihologijata na ličnosta pretstavuva ogledalo na sovremenata psihologija.
Zborot ličnost poteknuva od latinskiot zbor " persona" , što znači maska koja ja nosele glumcite vo starogrčkata drama za vreme na teatarskata pretstava. Samiot fakt, deka poedinecot e sposoben makar samo za vreme na traeweto na pretstavata, da se transformira vo drug čovek ili druga ličnost, predizvikuva vnimanie vo vrska so negovata sopstvena ličnost ili negovata sopstvena priroda. Funkcijata na maskata vo starogrčkata drama bila na gledačite da im navesti eden konzistenten način na odnesuvawe od strana na onoj koj takvata maska ja nosi. Nabrzo toj zbor počnal da označuva ne samo maska tuku i ličnost, odnosno uloga koja taa maska ja označuvala. I konečno toj zbor počnal da go označuva i samiot glumec ili glumica. Ovaa definicija e poznata pod imeto maska-definicija.
Može da se kaže deka najčesto značeweto na zborot ličnost vo sekojdnevniot život e vrzano za odreden način na odnesuvawe na poedinecot. Spored ova ličnosta pretstavuva konzistenten način na odnesuvawe i postapuvawe na poedinecot. Takvoto značewe na terminot go srećavame kaj Platon, koj spomnuva tipovi na ličnosti vrz osnova na konzistencionalnoto odnesuvawe, kako što toa go pravel i Aristotel vo svojata "Etaka" .
Postojat golem broj na obidi da se definira poimot ličnost. Olport vo 1937 godina uspeal da sobere okolu 50 različni definicii za poimot na ličnosta. Fakt e deka i nasproti različnostite koi se javuvale vo tie definicii začesteno se javuvaat dve osnovni i bitno sprotivni značwa: od edna strana e definicijata na ličnosta vo smisla na nejziniot nadvorešen vidliv izgled, dodeka na drugata strana se definiciite za vnatrešnosta, suštinskata priroda na čovekot.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com